Istorijat autogasa
Eksperimenti sa autogasom kao gorivom počinju početkom 19. veka. Philippe Lebon (1801), William Cecil (1817), Samuel Brown (1823), Lemuel Wellman Wright (1833) i Étienne Lenoir (1860) konstruišu motor sa pogonom na gas. Tim studijama rešeni su tehnički i radni problemi, a na osnovu njih Christian Reithmann je izradio planove za izradu dvocilindričnog motora (1876).
Nakon što je motor na gas ušao u proizvodnju i proizvodni rezultati su bili izvrsni — preko 30.000 motora — javila se ideja za proizvodnjom bržeg benzinskog motora, koji je 1882. proizveden u Daimler & Maybach. Nakon toga motore na gas zamenili su benzinski motori, a od 1886. koriste se u autoindustriji.
Jedan od razloga zašto se u istoriji kao gorivo za automobile počeo koristiti benzin, a ne autogas, je problem transporta autogasa. U to vreme proces sabijanja autogasa, kako bi se olakšao transport, nije bio poznat. Između 1920. i 1940, u vreme velike ekonomske krize i sloma Wall Streeta, beleži se veliki porast korišćenja motora na gas zbog niske cene gasa — a napušta se nakon ekonomske stabilnosti.
Autogas u svetu
Vrlo je teško odrediti broj vozila sa pogonom na gas u svetu, ali u vreme pisanja procenjivalo se da ih ima oko 5 miliona. Taj broj je u velikom porastu.
U Velikoj Britaniji, koja ima najveću koncentraciju vozila na svojim putevima, broj automobila na gas je vrlo mali — oko 50.000 — pa je zbog toga vlada uvela podsticajne mere kako bi se do 2004. broj povećao na 250.000.
U Japanu, koji ima velikih problema sa gustinom naseljenosti, sva taksi vozila moraju imati pogon na gas. Zbog tog razloga Japan u poslednje vreme beleži najveći porast automobila sa pogonom na gas.
Do nedavno najveći broj automobila na gas imala je Italija, koja je na drugom mestu sa oko 1.200.000 automobila, a za njom sledi Holandija sa 800.000, Južna Koreja sa 790.000, Australija sa 530.000.
U Evropi je primer korišćenja autogasa u javnom prevozu Beč, gde se zbog ekonomičnosti i uticaja na prirodu već 30 godina koristi autogas. Trenutno u Beču ima 550 autobusa na gas koji se koriste u gradskom prevozu.
U nekim evropskim zemljama gde se gas nije koristio kao alternativno gorivo, posle brojnih ekonomskih studija i studija uticaja na okolinu, započinje intenzivni rast broja automobila sa pogonom na gas. Na primer, u Španiji su vlasti započele testiranje upotrebe gasa u javnom prevozu na primeru grada Valladolida, gde je potpisan ugovor za prepravku 110 autobusa na gas, nakon čega će se projekat proširiti na 15 najvećih španskih gradova.
U velikim gradovima istočne Evrope (Moskva, Kijev, Budimpešta, Prag) vlast je prepoznala pozitivan učinak autogasa u zaštiti prirode i, zbog velike koncentracije vozila u centru grada, prilagodila nove zakone autogasu kao vrlo ekološkom gorivu. U Mađarskoj je do skora vožnja na gas bila zabranjena, a sad je u ekspanziji.
U ostalim delovima sveta, kao na primer u Tajvanu, veliki proizvođači automobila u serijskoj proizvodnji ugrađuju motore sa pogonom na gas. Oko 10.000 taksija već sada vozi na gas zbog snižavanja troškova.
U Kaliforniji, tehnički najrazvijenijoj svetskoj regiji, rezolucija o zaštiti prirode preporučuje, osim električnog pogona, pogon vozila na autogas i metan. Vozila na gas već sada zadovoljavaju rigorozne eko standarde po kojima će se voziti u Kaliforniji od 2007. godine.
Svetska organizacija za propan gas (NPGA) prognozira da će do 2010. godine samo u Americi biti 17 miliona vozila sa pogonom na autogas. Sve većim zahtevima za očuvanjem prirode i rigoroznijim normama koncentracije štetnih gasova u atmosferi, autogas bi trebalo postati jedno od primarnih goriva u autoindustriji.
U našoj zemlji se preti taksama i nametima onima koji ugrade gas…
P.S. Ovo je pisano pre desetak godina, a poslednja rečenica je danas, 06.04.2013, tačna — više se ne preti, urađeno je…
P.S. Ova rečenica je pisana danas, 14.10.2026. godine — i još je gore.